Радња овог изузетно драматичног, занимљивог штива смештена је испод планине која носи више него симболично име – Проклетије. Заснована је на стварним, реалним догађајима и личностима и на бројним аутобиографским детаљима из дана ауторовог војног ангажовања на простору Косова.
Читалац постаје сведок две истините, животне приче. Прва, основна нит радње, прати необично снажно пријатељство, традиционално међусобно поштовање два домаћина – Спасоја и Османа. Њих двојица су овакав модел понашања наследила од својих предака и безуспешно покушавају да га пренесу на млађе генерације.
Друга нит радње прати регуларну, српску државну војску у њеним директним сукобима са терористима – кријумчарима оружја и рад специјалног тима оперативаца који су задужени да од заробљених терориста сазнају што више података о противничкој страни. Међу оперативцима, најистакнутији лик је поручник Мрки. Он ужива углед и поштовање оних којима је претпостављен. Брине очински о њима и када га лична храброст води ка непромишљеним поступцима.
Трагично је то што сви они – Спасоје, Осман, Мрки – губе битку са слугама новог светског поретка, са сатаном из сенке која сеје семе зла на њиховој рођеној земљи. Посебно су истакнуте фигуре невиних жртви, особа које су доживеле несхватљиво окрутан крај – девојке Азре и младог полицајца Срђе.
Основне вредности Ђуровићеве прозе јесу оне које код читалаца изазивају стално присутан осећај неизвесности, напетости, драматике. Иза имена ликова крију се стварни људи у стварним ситуацијама, што свему даје тон животности, уверљивости. Обиље аутобиографских детаља ,,маскирано је“ говором у трећем лицу, како би се постигла објективност приповедања.
Неке од најважнијих и најдирљивијих порука романа су: у смутним временим људскост се грубо плаћа, а на снази је правило о општем искривљавању истине; потребна је надљудска снага да би се савладала жеља за осветом погинулог саборца – та снага је пратила официре српске војске без обзира на то што су били свесни да противничка, герилска страна не зна ништа нити жели да зна о етици ратовања… Најважније упозорење, међутим, лежи у следећим речима из романа: ,,За оне који су припремали терен за општу кланицу, никада није било битно ко плаћа рачун мерен бројем људских глава. Само су жртве, без изузетака, исте вере и расе, сталежа… нема разлике међу њима. Патња, туга и бол имају свој јединствен ритуал. Сузе капљу на исти начин, без разлике коме припадају.“
Илустрација Драгољуб Триндић
Овај текст спада у тематске категорије:
