У раду се анализира Доментијанов опис боравка Светог Саве на Синајског Гори приликом његовог другог поклоничког путовања на Исток 1234. године и налазе се елементи у структури нарације овог сегмента житија Светог Саве који се могу идентификовати као још једно уобличавање идеје о аутокефалној Српској цркви. У раду се указује на сложену структуру нарације у којој је Доментијан уметнуо похвалу Светом Сави правећи паралелу са старозаветним пророком Мојсијем који је извео Израиљ из Египатског ропства, док је први српски архиепископ, слично Мојсију, према Доментијану, привео Христу нов народ, савршен народ и христоименит народ кроз алузију на стварање Српске цркве што је било заправо, према оваквом литерарном поступку Доментијана, највеће чудо Светог Саве.
Фотографија преузета са Википедије: Berthold Werner, CC BY-SA 3.0 <https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0>, via Wikimedia Commons
Овај текст спада у тематске категорије:
