Сребреница и околина у средњем веку. Историјско-географско проучавање

View Categories

Предмет мог интересовања у овом раду је град и рудник Сребреница са околином, што у историјско-географском смислу обухвата и Средње Подриње, његову територију и организацију. Подриње се географски данас дели на Горње (од ушћа Таре и Пиве, обухвата Фочу, Горажде, Вишеград), Средње (од Бајине Баште до Зворника) и Доње (од Зворника до ушћа Дрине у Саву). У средњем веку није постојала таква подела тока реке Дрине на Горње, Средње и Доње Подриње, него су се ту налазиле жупе и земље – мање и веће територијално-управне јединице. Жупу чине села и управни центар, као и некада погранична утврђења ради одбране. Становнишво жупе имало је обавезе да одржава град, а становници суседних села морали су поправљати путеве. Између жупа граница је обично била шума или пустара. На челу се налазио жупан. Земља означава историјску област, која обухвата више жупа и има одређени степен политичке самосталности. Земља је често обухватала једна епископија српске цркве и могла је бити језгро удеоне области. Иста реч у српским средњовековним текстовима између осталог може да значи „територија којом влада један владар“, као и „етнички простор на коме живи један народ“. Она се јавља и код других Словена у више значења. Земљама управљају углавном чланови и рођаци династије Немањића. Држава Немањића увек се састојала од већег броја земаља, у чијем саставу је одређен број жупа, али увек је постојала јака централна власт. Карактеристично је да су земље понаособ више долазиле до изражаја у Босни, због слабије централне власти.

Рад написао: Душан Рашковић

Овај текст спада у тематске категорије: