У Златном добу југословенског стрипа, Краљевина Југославија је од 1935. до 1941. била међу европским средиштима ове уметности. Томе је допринело и цветање општесловенске научне фантастике у стрипу, у Београду и Загребу, којом се оштра социјална па и филозофска критика маскирала под жанровском забавом. Ово је била аномалија, јер многе словенске земље нису дозвољавале овакве врсте пројекција у милитаризованом и идеологизованом тренутку пред Други светски рат. У научнофантастичком оквиру су стварала скоро сва најглавнија имена тадашњег националног стрипа, особито Ђорђе Лобачев, Вадим Кургански, Божидар Рашић, Леонтије Бјељски, Андрија Мауровић, Крешимир Ковачић, Алексије Ранхнер, Светислав Б. Лазић, Сергеј Соловјев и Бранко В. Видић. Овај међународно утицајан бљесак утуљен је Другим светским ратом, а директно и декретом згашен у послератним околностима новог Титовог револуционарног режима након 1945. у једној другачијој Југославији, да би делом ваксрсао на другим основама у Хладном рату. Рад пописује, разврстава и тумачи инословенске утицаје у српском и сродном стрипу.
Илустрација преузета са стране 67 ауторовог текста.
Овај текст спада у тематске категорије:
