Рад се ослања на тезу етнолога Душана Бандића да за постојање етничког идентитета није потребно много, до тога да је довољно и само име заједнице. Разматра се пример сече шесто година старог храста на траси ауто пута кроз Србију, којим је представљена српска традиција, у конкретном случају уништена и замењена, према плану, спомен парком који ће се односити на посечено дрво. Овим текстом је постављено питање је ли етнички односно национални идентитет угрожен замењивањем елемента традицијске културе феноменом споменика.
Рад написала: Јелена Миљковић Матић
Овај текст спада у тематске категорије:
