У многобројним митско-обредним системима (широм света) вода има средишњи значај и одговарајуће суштинско и сложено значење, представљајући у првом реду извесну врсту примарне супстанце и универзалног симбола очишћења и првобитности. На овом месту се, из тих разлога, управо преко разматрања ”феноменологије воде” – трага за структуром кључних архетипова и базичних образаца митског мишљења, у циљу сагледавања јединствене митске матрице на којој се заснивају феномени из области духовне културе, односно начини на које, кроз манифестације митског мишљења, функционише људски ум.
Структура рада.
У овој студији интердисциплинарног приступа вода се разматра у различитим аспектима, како би се из свих углова сагледао њен положај унутар различитих значењских комплекса и идејних система, односно – како би се вода као културолошки феномен представила у целини њене семантичке сложености. С тим у вези, рад је подељен на две основне целине: уопштено речено – у првој се вода представља у различитим митско-обредним контекстима, док се у другој спроводи анализа њеног примарног значења и симболике. У складу са оваквим формулационо-методолошким поставкама, у првом делу рада разматрају се следећи слојеви наведене проблематике:
1) општи уводни контекст,
2) глобални оквир српског етничког простора,
3) специфични аспекти, тј. – контекст различитих митских димензија у вези с водом на примеру:
- а) везе воде и бројева
- б) воде и рибе и
- в) мотива потопа
4) регионални оквир (непосредна етнографска грађа из сврљишке области, која је у овом раду издвојена као репрезентативни пример),
5) илустративни (јеврејски),
6) глобални (светски) и
7) савремени контекст.
У другом делу рада вода се анализира у контексту архетипског митско-обредног сценарија и одговарајућих архетипских представа, односно у виду одговарајуће реконструкције универзалног мита и универзалне структуре (митског) мишљења. На овај начин, феномен воде сагледавамо вишедимензионално, у духу свеобухватног етнолошко-антрополошког приступа.
Овај текст спада у тематске категорије:
