Циклизам историјске динамике

„Постоји ли нека структура историје, с оне стране свега случајног?” На ово Шпенглерово питање теоретичари модерне праволинијске парадигме одговарају одлучним негирањем. Међутим, закономерно-ритмичке сукцесије владара у историјама античког Рима, средњовековне Русије, средњовековне и нововековне Србије и Југославије и у историји Српске цркве, откривају историјску динамику само као привидни хаос историјских фрагмената. Испоставља се да је ритмичка сукцесија трајања владавина и других саобразних историјских догађаја законитост историјске еволуције. Развијајући своју теорију познату као Нова хронологија, Анатолиј Фоменко није прихватио ову датост, те је због свог доктринарног ациклизма извео неодрживе закључке. Упоредна анализа Фоменкових резултата заснованих на праволинијској парадигми и резултата изведених на основу цикличне парадигме, показују да је доктринарна основа његове теорије погрешна. Структура историје са оне стране свега случајног ипак постоји. Будући да модерна праволинијска парадигма историјске динамике није у стању да ову чињеницу објасни или уклопи у своје премисе, она представља аномалију те парадигме, наговештавајући њену кризу и замену новом – цикличном парадигмом.