Докле се дошло у изради прве од десетак књига Археолошке мапе Србије.
– Један век професионалног истраживања у Јабланици код Младеновца.
Србија је, кажу археолози, пуна “црних рупа“, неистражених области. Једини начин да се те празнине тачније одреде и препознају јесте да се направи целокупна археолошка мапа, па да се на основу ње истражи још неистражени простор. Писано је већ, и не престаје да буди интересовање, да су све бивше југословенске републике урадиле такве карте, а да Србија још тапка у месту.
Из Археолошког института САНУ најављују да ће идуће године бити објављена прва од десетак књига Археолошке мапе Србије која ће покривати шире подручје Београда, а потом би уследиле ђердапска, нишка, крагујевачка и остале мапе. Прва књига је, у ствари, већ готова. Преостало је само да се реше нека техничка питања. Два човека из две различите, али на сарадњу осуђене институције, непосредно су ангажована на њеној изради. Зоран Бошковић је археолог истраживач у Археолошком институту САНУ, а Зоран Симић је виши стручни сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда.
Илустрација преузета са стране 1 ауторовог текста.
Овај текст спада у тематске категорије:
