Госпођа Ристић је изјавила да се сексуални развој одвија напоредо с когнитивним и емотивним развојем детета. Ко год није упознат с развојном психологијом може свашта да помисли – у највећем броју случајева, управо оно што је дотична „психолошкиња” желела да имплицира. Међутим, озбиљни психолози тврде другачије.
Кад се каже да напоредо с когнитивним и емотивним развојем тече и „сексуални развој“ детета, не мисли се буквално појаву на сексуалних осећања, потреба и жеља, него се мисли искључиво на то да се дете на предшколском узрасту сусреће с питањем пола (а не полности!), тј. да примећује да постоји разлика између девојчица и дечака, а такође и да почиње процес идентификације с родитељем истог пола. Верујем да је сад одахнуо сваки родитељ који је ово прочитао.
Илустрација преузета са сајта ifamnews.com
Истина је да се на дечјем узрасту понекад дешава такозвана „инфантилна мастурбација“, када дете од нпр. 3–5 година открије (случајним играњем са својим полним органом) да му стимулисање гениталија доноси неке пријатне осећаје, али се ту уопште не ради о сексуалној потреби, већ је то на истом нивоу као кад се деци свиђа да једу неку храну, па им то ствара орално задовољство. Такође, по мишљењу неких психолога, инфантилна мастурбација је учесталија код високо анксиозне деце, јер она открију да им та врста активности даје привремено растерећење од анксиозности (неко дете ће из истог разлога желети да игра игрице, или претерано гледа цртаће, неко да једе слаткише, а неко да ради ово). Дакле, суштина је да ту нема ничег стварно „сексуалног“ па то не спада у сексуални развој нити у ране сексуалне потребе – ништа више но што у то спада и једење слаткиша.
Овај текст спада у тематске категорије:
