1. разред: обрада
2. разред: утврђивање
У далекој прошлости, када је човек почео да упознаје природу и свет око себе, и када је о томе могао нешто и да каже, леже корени народне књижевности. Своја размишљања, осећања, страхове, недоумице, љубави и чежње, човек је слагао у речи и стихове, па су тако настале танане творевине језика и духа, које су у памћењу трајале, а причом се преносиле.
Наша народна књижевност, као и књижевност других народа, настала је у далекој прошлости. Замисао и првобитни облик сваке народне песме, приче, пословице или загонетке даје један обдарени појединац. Али, како се све оне преносе усменим путем, тако се током времена мењају, проширују или скраћују а њихов облик се дотерује.
И зато, народна књижевност носи обележје народног духа, морала, народног живота. Никада се не може поуздано рећи који од ових драгуља је најлепши: нежност и лепота успаванки, чедност и топлина љубавних песама, мистериозност обичајних и обредних, или оштроумност пословица и загонетки.
Илустрација: Драгољуб Триндић
Овај текст спада у тематске категорије:
