После Мајског преврата у Београду 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији после преврата, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после Калајеве смрти, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде. У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Основан је Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио је у „Омладинском гласнику“ оснивање соколских друштава у Аустро-Угарској Монархији. Исте 1903. основано је гимнастичко друштво Обилић у Мостару. После I Хрватског свесоколског слета у Загребу 5 августа 1906. посетило је Дубровник 300 чешких сокола. Дубровачки Срби су их дочекали са својом музиком. На поздрав др Антуна Пуљезија у име дубровачких Срба одговорио је чешки посланик Клофач : „Поздрављам слогу Срба и Хрвата проти заједничком непријатељу”.
Илустрација преузета од стране аутора
Илустрација преузета од стране аутора
Рад написао: Саша Недељковић
Овај текст спада у тематске категорије:
