У овом раду на основу извора и литературе описана је делатност Стојана Чупића у Аустрији између Првог и Другог српског устанка. Чупић је делио судбину већине војвода које су избегле из Србије. За разлику од осталих, он је у јесен 1813. сакупио доборовољце и ступио у фрајкор. На почетку Другог српског устанка прешао је у Србију и под још недовољно расветљеним околностима издан је Турцима, који су га убили у Зворнику.