Активности чланова СНЦ у децембру

У децембру месецу су чланови СНЦ: Зоран А. Антонијевић, Никола Демоња и Мирослав Миладиновић узели учешћа у неколико интересантних догађаја. Зоран А. Антонијевић је организово изложбу под насловом “Kолубарци у балканским ратовима и Великом рату”. Неколико чланова СНЦ је присуствовало предавању “Повест писмености” а потом и промоцији књиге  “Заробљенички дневник из Оснабрика српских официра”. 25. децембра чланови СНЦ су се придружили парохијанима из Купинова који су кренули на поклонички пут у Мионицу, у села Горњи Лајковац и Паштрић. Председник СНЦ Ивица Тодоровић провео је неколико дана на теренском истраживању у Пријепољу и околини, закључно са предавањем у градском музеју 29. децембра. Чланови Српског научног центра Небојша Ђокић и Зоран А. Антонијевић промовисали су своју књигу “Црква и парохијски живот у селу Вреоци” у четвртак 30. децембра у просторијама Србског културног центра “Ћирилица” у Београду.

14. децембар 2021.

Свечано затварање изложбе: "Kолубарци у балканским ратовима и Великом рату"

У библиотеци “Димитрије Туцовић” у Лазаревцу око три недеље је трајала изложба под називом “Kолубарци у балканским ратовима и Великом рату”. У сећању на славне претке, организатор изложбе, члан Српског научног центра, Зоран А. Антонијевић, написао је на једном изложбеном панелу следеће речи: “После десетине устанака које је србски народ подизао против Турске империје вековна борба се конкретизује Првим и Другим устанком, с почетка 19-века, те Србија прво постаје Кнежевина Србија – Књажевство Српско (1815.-1882.г. па Краљевина Србија (1882.-1918.г.). 

Међутим, интереси великих сила су били у супротности са тежњама Срба. Бечки конгрес активира балканско буре барута и од 1878.г. почињу, прво спорадичне, па потом велике борбе на овом простору.

Снимак отварања на ТВ ГЕМ инфо:

Извештај Телевизије Пруга:

Пречице до извештаја на овој страни:

21. децембар 2021.

Предавање: „Повест писмености“

Овогодишњи сајам књига под називом  “Књига на сајму, сајам у срцу” био је одржан само у хали 2 београдског сајма због мањег броја излагача и очекиваних посетилаца.  У уторак, 21. децембра, у промотивном простору у хали 2ц београдског сајма излагач KУЛТУРА ЋИРИЛИЦЕ приредио је предавање под називом „Повест писмености“. Предавач је био наш уважени нуклеарни физичар и истраживач најстарије историје српског народа Драгољуб П. Антић.

23. децембар 2021.

Промоција књиге: "Заробљенички дневник из Оснабрика српских официра"

У четвртак 23. децембра 2021. године у Србском културном центру “Ћирилица” у Београду промовисана је књига др. Предрага Анђелића “Заробљенички дневник из Оснабрика српских официра” на основу дневника који је његов отац водио током заточеништва у нацистичком логору Оснабрик током Другог светског рата.

По речима Слободан Филиповића, ратни дневник предратног официра југословенске војске, Радомира Анђелића, вођен je четири године, од шестоаприлског бомбардовања, до његовог пуштања 1945 године из србског официрског логора у Оснабрику.

Време од бомбардовања, капитулације и слања писца дневника у заробљенички логор, описује се као општа дезорганизација у погледу стратегије одбране, командовања и наоружања. То је било једно опште расуло, дефетизам и распад система, са бројним саботажама, и нередовним или чак потпуним прекидом снабдевања војске храном, оружјем и муницијом! Опште расуло је резултирало капитулацијом 15. априла 1941. године, па се писац дневника пита: Јесмо ли ми заиста синови оних див-људи из Првог рата?

Слободан Филиповић (лево), др. Предраг Анђелић (у средини) и Милорад Ђошић (десно)

Писац дневника је освануо 27. 6. 1941. године у логору Оснабрик. Да је логор у Оснабрику био искључиво србски официрски и војнички логор, сведочи једна проста чињеница о логорашима, који су били припадници југословенске војске: Сваки од њих који се изјаснио као несрбин (Хрват, Словенац, Црногорац…), укључујући и Србе који су се тако декларисали, могли су да буду пуштени кући на сопствени захтев!

Од првог дана, присутна је борба за власт над заједницом у логору, али такође,    идеолошке расправе и сукоби око пропасти државе, за коју су по ставу већине логораша кривицу сносили краљ и официрски кадар, упоредно издаји официра Друге Југославије. Изгледа, да је издаја проблем сваке југословенске заједнице. Овде треба истаћи и једну логичну поставку писца дневника у заробљеништву, која се показала тачном: Немци не могу добити рат, већ га могу само продужити!

Логорски дневник претежно износи записе из свакодневног живота, који су личне природе, или се тичу логорске заднице. То су апели или свакодневни зборови, пропаганда логорске власти и гласине о развоју ситуације на фронту, културни живот логораша уз различите прославе, богослужења о православним празницима и парастоси, али и њихова бекства из логора. Честа су била и бомбардовања савезника, као и стални претреси барака, уз незаобилазно потказивње логорским властима оних, које су звали „дардарама“ у значењу: „лош човек“.
Од записа из личног живота, најчешћи су плате, додаци и пакети, преписка или контакти са ближњима и придошлицама у логору. Наравно, они се понављају из дана у дан, заједно са догађима у логорској заједници, али има и оних записа који су од општег значаја, и сведоче о времену свог настанка. Неки од њих имају посебан значај.

Снимак целе промоције на каналу Фронт 69:

Снимак промоције књиге у Дому Војске 27. септембра на каналу удружења грађана Пријатељи Српске Културе:

Пречице до извештаја на овој страни:

25. децембар 2021.

Поклоничко путовање на славу Храма Светог Спиридона Чудотворца

Чланови Српског научног центра Никола Демоња и Милош Крсмановић придружили су се парохијанима Српске православне цркве из Купинова који су 25. децембра организовали одлазак на славу Храма Светог Спиридона Тримитуског у Горњем Лајковцу код Мионице.

Свету Архијерејску Литургију служиo je Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије. Свети Спиридон Тримитунтски је сахрањен на Крфу а за живота је представљао пример јеванђељског живљења за све хришћане. Црква у Горњем Лајковцу је саграђена 1928. године, а верује се да је на њеном месту много раније постојала црква у којој су се причешћивале овдашње војводе пред Косовски бој.

Послушајте интервју са парохом брежђанским јерејом Мирославом Јокићем за Радио Источник

25. децембар 2021.

Поклоничко путовање у манастир Рибницу

Након богослужења и ручка у Горњем Лајковцу, чланови СНЦ и поклоници из Купинова су продужили до села Паштрића у манастир Рибницу чија је црква посвећена Светим Апостолима Петру и Павлу.

Најстарији помен рибничког манастира, претвореног 1832. године у мирску цркву, потиче из 1657. године. За време Кочине крајине (1788–1791. године) црква је спаљена, да би током 19. века била у више наврата обнављана. Кнез Јовица Милутиновић заслужан је за последњу обнову 1823. године. Доласком монаха Арсенија Јовановића за старешину, 17. децембра 2017. године, Манастир Рибница је поново постао активни мушки манастир.

Поред цркве и конака налази се висећи мост који омогућава пешацима да пређу на другу обалу реке Рибнице. У непосредној близини моста налази се улаз у Рибничку пећину. Рибничка пећина је стављена под заштиту државе због јединственог станиште 15 врста слепих мишева. Отвор пећине лежи у равни корита реке, импозантних је димензија и облика једнокраког троугла са странама од око двадесет пет метара. Пећину је створио поточић који извире из њеног гротла.

Погледајте званични Јутјуб канал манастира Рибнице:

Монах Арсеније позива на обнову зграде школе где је учио војвода Живојин Мишић:

Пречице до извештаја на овој страни:

29. децембар 2021.

Теренско истраживање: "Религијско мишљење и праксе становништва Пријепоља и околине"

Музеј у Пријепољу је започео реализацију двогодишњег пројекта „Религијско мишљење и праксе становништва Пријепоља и околине“. Учесници и носиоци теренских етноантрополошких истраживања су др Александра Павићевић и др Ивица Тодоровић, научни саветници у Етнографском институту САНУ.

Истраживања су трајала више дана и обављена су на територији насељених места Седобра, Милешеве, Kосатице, Балића, Сељана, Гробница.
Циљ пројекта, између осталог, је утврђивање:
– религијског наслеђа као важног дела културног наслеђа и различитих културних идентитета
– различитих облика савремене религиозности у њихова интерпретација у нашој мултиверској заједници
– пораст интересовања за религију као последицу глобалне кризе система вредности у свим сегментима друштвеног живота;
– утицај религије на идентитетске праксе појединаца и група: породица, вршњачке групе и друге по различитим основама окупљене групе;
Реализацију пројекта финансира у потпуности Министарство културе и информисања Републике Србије.

На доњим сликама се види део атмосфере са предавања у Музеју у Пријепољу, које је 29. децембра одржано у оквиру пројекта “Религијско мишљење и праксе становништва Пријепоља и околине“. Предавачи су били др Александра Павићевић и др Ивица Тодоровић, научни саветници у Етнографском институту САНУ. Наслов предавања председника Српског научног центра Ивице Тодоровића био је “Нова истраживања порекла и етногенезе – становништво Србије и општине Пријепоље”.

Снимак целог предавања од 29. децембра:

30. децембар 2021.

Промоција књиге: "Црква и парохијски живот у селу Вреоци"

Чланови Српског научног центра Небојша Ђокић и Зоран А. Антонијевић промовисали су своју књигу “Црква и парохијски живот у селу Вреоци” у четвртак 30. децембра у просторијама Србског културног центра “Ћирилица” у Београду .

Четвртак-30.децембар
Плакат
korice
Корице
Вреочанка
Промоција књиге Ђокића и Антонијевића 2
Ђокић, Ђошић и Антонијевић
Промоција књиге Ђокића и Антонијевића 5
Антонијевић и Петрушић
У монографији националног значаја “Цркве и парохијски живот села Вреоци” (Аутори: Ана Костић Ђекић, Небојша Ђокић, Зоран Антонијевић. Издавач: Библиотека Лазаревац – Црквена општина Вреоци, Лазаревац 2017, 120 стр.) аутори дају комплетне анализе историје насеља Вреоци, његовог парохијског и културног живота, као и два храма која су настала у XIX веку. У оквиру ове монографије Ана Костић Ђекић дала је свој допринос публиковањем архивске грађе везане за подизање два вреочка храма, као и кроз исцрпну анализу њихове архитектуре, иконостаса, сакралног простора и богосложбених предмета. Контекстуализацијом два вреочка храма у шире сагледаним културним оквирима Србије XIX века добила се потпунија слика о кретањима и токовима српске црквене уметности на територији Кнежевине и Краљевине Србије у поменутом периоду. Небојша Ђокић је представио црквени живот и биографија свештеника који су службовали у црквама вреочким, док је Зоран Антонијевић дао историјски преглед развоја места, друштвени живот мештана, културне активности и описе удружења и истакнутих појединаца у њима. Такође је припремио и већи део слика из своје архиве.

Kоаутор књиге Зоран А. Антонијевић Вреочанин се на свечаности 2017. године, поводом прославе 200 година Цркве брвнаре, овим речима обратио присутнима:

ОТАЏБИНА СЕ НОСИ У СРЦУ, А ДРЖАВА НА ЛЕЂИМА
МИ ВРЕОЧАНИ, ВРЕОЦЕ НОСИМО У СРЦУ АЛИ НА ЛЕЂИМА НАМ ЈЕ ПРЕВЕЛИКИ ТЕРЕТ ИСЕЉЕЊА.
ЛЕЂА ЋЕ ИЗДРЖАТИ, ЗА СРЦЕ НИСАМ СИГУРАН.
ДРАГИ ВРЕОЧАНИ,
ПРИСУТНИ ПРИЈАТЕЉИ И СВИ ДРУГИ
ДАНАС ВАМ ЈЕ ВРЕОЧКА ПОРТА ДОМ И ПРОСТОР
ГДЕ ЋЕМО СЕ ДРУЖИТИ, ПРИЧАТИ И ЗАБАВИТИ
И ЖЕЛИМ ДА ВАМ ОВАЈ ДАН ОСТАНЕ У ДУБОКОМ СЕЋАЊУ И ПАМЋЕЊУ.
ДА ЛИ ЋЕ СЕ НЕШТО ОВАКО ПОНОВИТИ
У МОМ РОДНОМ МЕСТУ, НИСАМ СИГУРАН
ЗАТО ВАМ СВИМА УПУЋУЈЕМ ПОЗДРАВ
УЗ ЖЕЉУ ДА БУДЕТЕ ДУГОВЕЧНИ И СРЕЋНИ
МА ГДЕ БИЛИ !!!
ДА СЕ ВОЛИТЕ, ПОШТУЈЕТЕ И УВАЖАВАТЕ И ДА НЕ ЗАБОРАВИТЕ СВОЈЕ КОРЕНЕ.
ДОМОВИ КОЈЕ СТЕ ОСНОВАЛИ ИЛИ ЋЕТЕ ТЕК ОСНОВАТИ ОСВЕТЛИТЕ ВРЕОЧКИМ ДУХОМ И ТОПЛИНОМ И ПРЕНЕСИТЕ МЛАЂИМА,
КОМШИЈАМА И ПОЗНАНИЦИМА
СВЕ ОНО ШТО ЈЕ НАС И НАШЕ ПРЕТКЕ КРАСИЛО КРОЗ ВЕКОВЕ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА.
Да се не заборави,
ЖИВЕЛИ И У ЗДРАВЉЕ !!!

Снимак целе промоције на каналу Фронт 69:

Пречице до извештаја на овој страни:
СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР