Активности чланова СНЦ у фебруару

У фебруару месецу 2022. године чланови СНЦ Ивица Тодоровић и Никола Демоња објавили су текст под насловом “Верске слободе, Црна Гора и антисрбизам – неки илустративни правно-етнолошки осврти” у тематском зборнику “Темнић” у едицији “Јухорски записи” у издању Историјског архива Крушевац и Удружења за културу и уметност Логос из Својнова. Овај текст доступан је и на нашем сајту.

Зоран А. Антонијевић је 15. фебруара затворио своју изложбу “Колубарци у ослободилачким ратовима 1912-1920” а видео прилог о томе је објављен на Јутјубу.

Никола Демоња је 27. фебруара учествовао у поклоничком путовању у манастире Вољавчу, Драчу, Дивостин и Враћевшницу.

27. фебруар 2022.

Поклоничко путовање у манастир Вољавчу

Парохија Српске православне цркве из Купинова организовала је 27. фебруара поклоничко путовање у четири манастира који се налазе између Горњег Милановца и Крагујевца. Поклоници су прво посетили манастир Вољавчу надомак села Страгари.

Манастир Вољавча је женски манастир посвећен Св. Архангелима. Налази се на североисточним падинама Рудника, пет километара од Страгара, 20 km од Тополе и 30 km од Крагујевца. Подигнут је почетком 15. века на темељима старе богомоље. Ктитор манастира је Михајло Кончиновић, војвода деспота Стефана Лазаревића. Манастирски храм је изграђен у моравском стилу са звонаром дограђеном 1838. год. Живопис у цркви је из 2015. год. У порти Манастира је “Карађорђев конак” из 1766. године и Jужни конак из времена кнеза Милоша (1848. године). У саставу манастира су и помоћне зграде.

Прочитајте остале податке о историјату манастира на њиховом веб сајту.

Манастир Драча

Следећи манастир који су поклоници обишли био је манастир Драча, десетак километара западно од Крагујевца, у котлини Драчке реке, на падинама брда Рујевице. Према предању, на месту садашње цркве постојао је средњовековни храм подигнут крајем XIV века, у коме је живео и умро светогорски монах и светитељ, преподобни Јов. Да није реч само о народној традицији, сведоче остаци гроба монаха Јова из Прекопече код цркве; трагови старијих фресака испод живописа из 1735; године: врло кратко време подизања данашње цркве у време Станише Млатишуме, од 27. маја до 6. октобра 1734, што не може бити ништа друго него обнова. Драчу познају и турски пописи XV! века, као манастир Светог Николе код села Драчице у нахији Лепеници.

Прочитајте остале податке о историјату манастира на њиховом веб сајту.

Манастир Дивостин

Манастир Дивостин, посвећен Благовестима, налази се у истоименом месту, шест километара удаљен од Крагујевца. Од свога оснивања био је женски манастир, због чега је и назван Дивостин (дијевин стан). Једно предање казује да манастир потиче из времена Византијског царства, а друго, да је настао у време деспота Стефана Лазаревића, на почетку 15. века.

Портрет у рељефу краља Милана Обреновића (1854 – 1901), постављен изнад извора воде Светиња, посвећеног Пресветој Богородици који је и данас поштован у народу као целитељниј, рад је познатог српског вајара Симеона Роксандића

Прочитајте остале податке о историјату манастира на веб сајту Епархије шумадијске.

Манастир Враћевшница

Манастир Враћевшница је саграђен пре 1428. године, а живопис је завршен 1431. Ктитор манастира је био Радич Поступовић, српски властелин који је живео у време владавине деспота Стефана Лазаревића. Црква која се налази у кругу манастира посвећена је Светом Ђорђу.

У манастиру се чувају разни предмети и документи од религијског и историјског значаја. Посебну пажњу je, овом приликом, привукло “Јевенђеље Арсенија Чарнојевића“, стара књига штампана 1690. у Лавову. Далеке 1690. године Срби су у сеобама нашли свој спас у Лавову, међу себи блиским народом који им је тада помогао да штампају своје књиге и тако чувају српско наслеђе. Данашњи Лавов, или Љвов, на западу Украјине вероватно није место где би Срби били добродошли а камоли да би тамо могли да штампају своје црквене књиге. Становништво западне Украјине већ више деценија, да ли спонтано или програмирано, развија анимозитет према руском али и другим сродним словенским народима, те приликом сваког новог сукоба или неспоразума са суседима као да у себи нагомилава гнев и жељу за осветом према онима који су по језику, пореклу, обичајима и вери исти као и они или барем слични њима. С тим у вези препоручујемо текст објављен у Политици 6. марта ове године, аутора Милета Бјелајца, под насловом “Пружена рука или идентитетски инжењеринг” који нас може подстаћи да размислимо под којим критеријумима се од неких народа захтева да забораве и опросте сва зла која су доживели од страних агресора, док се у исто време, неки други народи подстичу да јачају мржњу и нетрпељивост према делу свог народа, чак штавише, баш оног народа који их је кроз историју штитио од разних страних агресора.

Препоручујемо страницу на Википедији за подробније податке о историјату манастира.