Одакле ти право да поклањаш
оно што сам ја у крви ослободио?!
Одакле ти право да пљујеш на жртве
оних које сам ја предводио?!
Нисам ја Косово Србији вратио
да би ти данас њиме трговао,
нисам ја са смрћу друговао
да би ме ти данас блатио.
На Мердарама је историја писана,
да тебе данас опомене,
да је српска граница крвљу исписана
и да не може доћи до њена промене.
Косово је мога народа суштина,
најпоноснија и најболнија српска истина,
највећа светиња српскога рода,
српско Косово је српска слобода.
Од Турака сам га ослободио ја,
Војислав Танкосић,
четнички војвода!
Када преговараш са Шиптарима,
у залог стављаш мој завет и моју главу,
немој да те ђаво понесе,
да ми окаљаш име и ратничку славу.
Ја нисам мртав, само спавам,
не трпим дезертерство и издају,
моја сабља не може да зарђа
и потегнућу је за продају
моје заветне дедовине,
моје крваве страдије,
моје отаџбине Србије.