Досељавање становништва из „Српског“ Полимља у Шумадијску Колубару

Досељавање становништва из „Српског“ Полимља у Шумадијску Колубару

Рад израдили: Зоран А.Антонијевић, Снежана Д.Поповић

Полимљем се називају области које се налазе у сливу реке Лима. Пошто је Полимље географска регија чија је окосница једна река, разни делови Полимља се налазе у склопу других области, у овом случају Санџака и Старог Влаха, а мањим делом и Рашке области. У Полимље спадају све оне општине кроз које протиче река Лим. Полимље се дели на Горње и Доње у правцу сјевер-југ.
Доње (северно) Полимље одговара српским општинама кроз које протиче Лим, а Горње (јужно) црногорским. Центри ове области су у Србији: Прибој, Пријепоље, Нова Варош, Бродарево. У Црној Гори: Бијело Поље, Беране, Андријевица, Гусиње (где Лим протиче као Ључа) Плав, и Рудо (Босна и Херцеговина).

Илустрација преузета са стране 4 ауторовог текста.

Пашњаци и ливаде чине половину укупне територије, а око 35% је заступљено четинарским и буковим шумама, док је голих крашких терена занемарљиво мало.
У погледу географских области, Полимље обухвата западне, јужне и југоисточне делове Санџака (пружа се правцем северозапад-југоисток у односу на Санџак, који се пружа правцем исток-запад).
У вези са сеобама Јован Цвијић је записао: „ (…) Становништво се кретало попречним путевима, кроз превоје и метаностазичке вратнице. (…) По једном старом обичају, бар један члан задруге остајао је са својима на староме огњишту и њему су остављане непокретности и гломазне ствари, које се нису могле носити. Све остало је ношено на коњима који су у реду ишли на челу поворке. Уз исељеничке породице иде нешто оваца, затим које теле и крава али нисам видео волова.”

Илустрација преузета са стране 4 ауторовог текста.

Овај текст спада у тематске категорије: