Биљана Миленковић Вуковић, слика преузета са сајта Етнографског института САНУ.
Иако је први, непосредни повод за овај текст била промоција на Међународном београдском сајму књига, одржана 22. октобра 2024. године, на којој је разговарано о књигама „Мајски цвет“ и „Песме и приче – Од Бенковца до Санкт Петербурга“, ми ћемо се овом приликом осврнути на ширу слику и неке од својих утисака везаних за њу и целокупни опус аутора Бранка Шкорића, човека високе интелигенције и дубоке емотивности, педагога, народног просветитеља, шахисте и песника истовремено. Ипак, за нас је овде превасходно важна његова родољубива црта, која посебно пада у очи, пре свега услед своје искрености и постојаности. Отуда је Бранко, са становишта нашег текста, човек који је пре свега идеалтипски образац, нешто што је по својим особинама знатно више од било које од његових делатности и одговарајућих домета. Најпре због тога што је у себи недвосмислено задржао све црте припадника свог народа, упркос свему и у условима боравка у далекој земљи.
Рад написали: Биљана Миленковић Вуковић, Ивица Тодоровић
Овај текст спада у тематске категорије:
