Приређивач овог џепног речника хтео је да пише дуго, и много, о СРБОФОБИЈИ – као православофобији, као фобији од Другог и Другачијег, као каиновској свести о вредности Срба, као бекству у конвертитску мржњу према себи некадашњем, итд, итсл.
Али, довољно је сетити се Његоша:
Што на вјеру праву не похули,
што се не хће у ланце везати,
то се збјежа у ове планине,
да гинемо и крв прољевамо,
да јуначки аманет чувамо –
дивно име и свету свободу.
И, наравно, Јована Јовановића Змаја:
Мучили нас – учили нас
да будемо све,
само синци српске мајке,
само Срби не…
Ал’ другујућ с вуком, лисом
лав је ост’о лав
још нас има што певамо –
ја сам Србин сав.
Изјаве србофоба поређане су (на нечију жалост), АЗБУЧНИМ редом њихових презимена или назива публикација.
Рад написао: Владимир Димитријевић
Овај текст спада у тематске категорије:
