Предање и археологија о остацима неознате цркве у аранђеловачком селу Босути.
– Два су Гргура Бранковића, један је замонашен, а други ослепљен…
Уморан од лова, у пратњи својих дворана, Стефан Првовенчани је, каже легенда, свратио у једно село да се окрепи. На трпези коју су поставили мештани, као неким чудом, нашла су се сва јела која је краљ од детињства свог највише волео. Изненађен оваквом пажњом, Стефан приупита мештане ко је то силне ђаконије припремио. Тада пред краља иступи његова давно заборављена сестра која је у раној младости, пошто је природа баш није обдарила лепотом, била склоњена са двора и удата за очевог коњушара. Препознавши се са сестром, Стефан одлучи да јој у знак захвалности подигне цркву. Мештани села Босута верују да су остаци цркве, страдале у време Турака на једном брегу повише села, трагови Стефанове задужбине.
Гргур, Мара и Ђурађ Бранковић на златном печату повеље (Хиландар)
Фотографија преузета са стране 1 ауторовог текста.
Овај текст спада у тематске категорије:
