Проправославни консензус и религијске неједнакости према анализи религијске ситуације у постсовјетској Русији

Prilog je posvećen teorijskoj analizi religijskog fenomena savremenog postsovjetskog ruskog društva i to na primeru tzv. propravoslavnog konsenzusa koji je postao aktuelan u toku 90-ih godina prošlog veka i ostao sve do kraja prve decenije novog veka. U kontekstu ključnih promena u društvima kasne moderne, verska struktura se usložnjavala a društvena refleksija zadobijala autonomnost. Sociolozi i drugi naučnici uvode koncept „refleksivnog odnosa prema religiji“ kojim se podrazumeva da pojedinac u kasnomodernom društvu osmišljava sumu društveno važnih manifestacija svega onoga što inače podrazumevaju i objedinjuju pojam „religija“ i njeni derivati. Ovakav odnos prema religiji nije u korelaciji sa verskom praksom, verskom pripadnošću i verskim iskustvom kao takvim – ima ga bilo koja osoba bez obzira na njenu umešanost u verski kontekst ili na sopstvenu religijsku identifikaciju. Epicentar verskih nejednakosti pojavljuje se u simboličkoj i komunikativnoj sferi, povezanoj sa religijom i njenim odnosom prema društvenim institucijama kao što su kultura, obrazovanje, ideologija, moral, porodica.