У фебруару, мају и јуну месецу, неколико чланова Српског научног центра узело је учешћа у поклоничким путовањима које је организовала парохија Српске православне цркве из Купинова. 26. јуна, ова група је посетила манастире у ресавском крају. Први посећени манастир био је Радошин, пар километара јужно од Свилајнца.
Поклоници су наставили према југу како би се у Манастиру Раваница поклонили моштима Светог Цара Лазара. Два дана пред Видовдан, у цркви која је посвећена Вазнесењу Господњем, великом духовном угођају допринело је и појање поклоника из Македоније.
Последња станица на поклоничком путовању био је Манастир у селу Сисевац посвећен игуману Сисоју Синаиту. Манастирска црква је посвећена Преображењу и грађена је крајем 14. века у Моравском стилу.
Посета Меркшинцу, Докмиру, Бранквини, Лелићу и Ћелијама
Чланови Српског научног центра узели су учешће у поклоничком путовању које је организовала парохија Српске православне цркве из Купинова у суботу 29. маја ове године. Поклоници су прво кренули у манастир Меркшинац, преко Обреновца и Уба. Поклоницима је у Меркшинцу приређен јако срдачан пријем уз поздравни говор старешине манастира. Након Меркшинца, поклоници су продужили до оближњег манастира Докмир и ту се упознали са историјом манастира и богослужења у њему. Након Докмира, поклоници су продужили до Бранковине где су обишли спомен комплекс и музеј Десанке Максимовић. У Цркви Светих Арханђела поклоницима се обратио парох цркве и одржао занимљив говор о историјату овог краја и значајних људи који су у њему поникли.
Након Бранковине, поклоници су продужили пут Ваљева и тамо обишли две велике српске светиње: манастир Лелић и манастир Ћелије. У Лелићу и Ћелијама поклоници су имали прилике да се упознају са животописом и учењем српских светаца Николаја Велимировића и Јустина Поповића.
Посете Нимнику, Туману и Врбовцу у фебруару месецу
Манастир Нимник се налази између Костолца и Великог Градишта и припада Епархији браничевској. Манастир са црквом посвећеној Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског. Према предању цркву је сaзидaо воjводa Богосaв након 1376. године, када је област северног Браничева припала кнезу Лазару. Нимник се као метох манастира Раваница први пут помиње у раваничкој повељи, а у турским пореским књигама од прве половине 16. века. Нимник је паљен и рушен за време Кочине крајине и након Првог српског устанка, а у значајној мери обновљен 1825. године, о чему сведочи Јоаким Вујић. Тада је црква обновљена од тврдог материјала, са дрвеним сводом и подом од опеке. Испред цркве је 1841. године подигнута звонара, а северозападно од цркве је изграђен конак у коме је 1851-1853. године радила једна од првих школа у крају.
За име овог мананастира везано је предање о девојчици-мученици. Причају људи да је у турско доба једна девојчица (чије је име заборављено у тами векова, а коју је народ касније прозвао Николина), чувала овце на ливади изнад села. Однекуд су наишли Турци намерни да опљачкају манастир. Питали су девојчицу где се манастир налази. Дете је на влашком одговорило: нушћју њимик (Nu stiu nimic – не знам ништа). Манастир је већ био похаран и сравњен са земљом. Обесни Турци су девојчицу убили и бесно потерали коње ка оближњем утврђеном граду Раму. Мрак је пао, девојчица се није враћала са стадом и мештани су кренули да је траже. Приметили су ватру на рубу шуме. Мислили су да се запалило велико дрво.
Када су пришли ближе, видели су да то не гори ватра, већ је дрво обасјано чудесном светлошћу. Та светлост се спуштала до главе девојчице-мученице, творећи ореол. Тело девојчице, мученички пострадале, ставили су на кола и волове потерали полако ка селу. На месту где се некада налазила црква волови су стали и нису могли даље да крену. За сељане је то био знак да ту треба да сахране девојчицу и подигну малу капелу. Ускоро су на гробу мале мученице почела да се догађају чудесна исцељења. Обновљени манастир, који се некада звао Маријански, прозван је Нимник, по одговору који је девојчицу коштао живота.
Преузето са сајта Светосавско звонце
Манастир Тумане је манастир Епархије браничевске Српске православне цркве. Налази у Голубачкој долини, 12 km удаљен од Голупца.
Име манастира везује се за Милоша Обилића и рањавање испосника Зосима. Предање каже да је Милош рођен у оближњем селу Кобиље, те да је имао дворац у оближњем селу Двориште. Приликом одласка у лов нехотице је ранио испосника Зосима Синајита који је пребивао у оближњој пећини. Када га је понео видару на лечење пустињак му рече Ту мани – пусти да ту умрем. Да окаје грех Милош подиже задужбину- манастир у који положи Зосимове мошти. Док је зидао манастир стиже позив кнеза Лазара да се иде у бој на Косово.
Ту мани, па дођи на Косово.
Од двоструког ту мани манастир добија име Туман.
На слици је Зосимова испосница. Сматра се да је преподобни Зосим био ученик Григорија Горњачког, те да је у Србију дошао са својим учитељем у Горњачку клисуру, одакле је временом, желећи усамљенији и скровитији живот, прешао у Подунавље, настанивши се у неприступачним туманским шумама.
За место свога тиховања одабрао је пећину испосницу у којој је уредио простор за живот и богослужење. Подвизавајући се ревносно и истрајно, није остао непознат народу, који је са љубављу запамтио име и место његовог подвига.
Прочитајте више о преподобном Зосиму на сајту манастира Тумане.
Велики литургијски догађај: “Пресвлачење моштију св. Зосима туманског чудотворца и литија до испоснице” у славу светитеља одржаће се 13. Јуна 2021.
У Спомен костурници има око 200 војничких костура!
Поклоничко путовање у Нимник, Тумане и Врбовац у суботу 27. фебруара 2021. године, организовала је парохија СПЦ из Купинова.