Активности чланова СНЦ на лето 2022.

У летњим месецима 2022. године чланови СНЦ узели су учешћа на разним предавањима, манифестацијама и изложбама.

10. јун 2022.

Савремени правци истраживања водоника као горива будућности

Члан СНЦ Милош Крсмановић присуствовао је научном скупу под насловом “Савремени правци истраживања водоника као горива будућности” који је одржан у Српској академији наука и уметности.

Овај научни скуп организовао је Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду. Уводни говорници и уредници књиге сажетака били су проф. др Игор А. Пашти и акад. проф. др Славко Ментус.
Поред оранизатора, на овом научном скупу говорили су и истраживачи са Одсека за хемију, Природно-математичког факултета, Универзитета у Сарајеву, затим представници Центра за водоничну енергетику и обновљиве изворе енергије, Института за нуклеарне науке “Винча”, представници Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду, представници Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, те неколико истраживача из Словеније, представника реномираних институција те земље.

Србија, као и све земље Европе и света, треба да преоријентише производњу своје енергије на обновљиве изворе. Поред еколошких и здравствених разлога, битан разлог ослањања на обновљиве изворе енергије јесте ограниченост искористивости ресурса фосилних горива (угаљ, нафта, гас) као и политичка нестабилност која често доводи многе земље у несигурност око набавке енергената за потребе индустрије и становништва.

Водоник је елемент који се налази практично у неограниченим количинама на планети земљи. Он се налази свуда где је вода (H2O). Водоник може да производи струју у систему горивих ћелија, где се водоник спаја са кисеоником из ваздуха и као продукт сагоревања добија се водена пара, тј. вода – H2O у форми паре. Водена пара као продукт сагоревања не загађује природу и потпуно је обновљива. Водена пара испаравањем иде у небо, и постепеним груписањем у облаке производи кишу, и када киша пада, вода се поново враћа на земљу. Сагоревањем фосилних горива (угаљ, нафта, гас) добија се пепео, прах, чађ или угљендиоксид, који свако у већој или мањој мери загађује природу. Проблем масовне примене водоника као погонског горива је у начину и трошковима његовог добијања. Наиме, водоник се, по подацима из 2020. године добијао у 96% случајева у свету у сложеним процесима кондензације угљен диоксида под високим притиском и снижавањем температуре. У овим процесима сагоревана су фосилна горива (гас 40%, нафта 30% и угаљ 18%) чиме се загађивала природа.

Поред загађивања природе, оваква производња није економски исплатива зато што се више енергије уложи у добијање водоника нео што се добије енергије сагоревањем водоника. Да би употреба водоника као горива имала своју економску и еколошку оправданост битно је да процес производње водоника буде из обновљивих извора и да не загађује природу. У овом тренутку свега 4% светске производње водоника долази из обновљивих извора, углавном сунца (соларне ћелије) и ветра (ветрењаче). Струја која се добије преко соларних панела или турбина које покреће ветар може се користити за процес електролизе којим се из воде издвајају водоник и кисеоник, тј. по два молекула водоника и по један молекул кисеоника (H2O).

Пошто се струја из соларних панела или турбина на ветар често производи у доба дана када већ има довољно струје у електромрежи, да се тај вишак струје не би бацао, нужно је искористити га за складиштење енергије. Као на пример, пуњење батерија, тј. литијум-јонских система за складиштење енерије, или напајање водених резервоара реверзибилних хидро-електрана, или активирање система за електролизу за сврху издвајања водоника из воде и складиштење тог водоника за неку будућу употребу, попут његовог сагоревања у горивим ћелијама, чиме се поизводи струја без да се загађује природа.

На овом научном скупу било је речи о истраживањима која се раде у Србији и региону у повећавању ефикасности добијања водоника процесом електролизе. Било је речи о коришћењу графена у комбинацијама са другим материјалима (хемијским елементима) у процесима елекролизе.
Поред поменутих еминентих истраживача и институција које су учествовали на овом научном скупу треба још поменути и истраживаче са Машинског факултета у Београду чија испитивања у вези проблематичне интеракције водоника са металима, тј. узроцима повећане кртости метала који су у контакту са водоником, такође привлаче пажњу међународне научне јавности  и свих осталих који су заинтересовани за могућност масовне примене водоника за добијање енергије која је чиста, безбедна и економски исплатива.

6. август 2022.

Манифестација у порти рудовачке цркве Вазнесења Господњег

У порти рудовачке цркве Вазнесења Господњег и спомен кући попа Ранка (Д)Митровића, иницијатора Другог СРБског устанка. Горан Перишић, председник ликовне колоније “Грујица Лазаревић” – Рудовци, је уприличио за ДАН РУДАРА ову манифестацију, на којој је гостовао Ненад Карић Карели са изложбом карикатура и монодрамом Е НЕ ДАМ БРЕ и збирком песама “Ослушни срце” као гост ликоне колоније. Неколико експоната Зорана А. Антонијевића који чине изложбу КОЛУБАРЦИ У БАЛКАНСКИМ и ПРВОМ СВ. РАТУ само су допунили ову изложбу Ненада Карића-Карелија, као и изложбу оригиналних предмета Душана Д.Миловановића које је пронашао на Човки и Врачем брду. Такође је гост ликовне колоније била и Јасмина Иванковић са таписеријама ручне израде које су делић њене поставке “МЕЂУ ЈАВОМ И МЕЂ СНОМ”. Учесници изложбе су још били Наташа Глигорић сликар аматер-из Београда, Катарина Адамовић сликар аматер из Лазаревца и Бора Бојић наивни уметник из Шушњара. Све у свему лепо преподне са расположеним учесницима и предивним посетиоцима одували су жегу и замор тропског дана.

Поред Зорана А. Антонијевића и Ненада Карића-Карелија, од чланова Српског научног центра на овој манифестацији узео је учешћа и Зоран Стефановић. Сва тројица чланова СНЦ су својим наступима допринели да пријатно летње преподне остане у лепој успомени присутнима којих је било око 50-так.

СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР