У раду је посебна пажња посвећена историји манастира у XIX веку. Скренута је пажња на податак да је манастирски храм био појушчи, бар од времена Првог српског устанка, и то пре ослобођења крушевачког краја 1806. године, дакле пре веће обнове манастира 1836. године. Такође, скреће се пажња на чињеницу да ктиторска плоча, по којој је манастир обновио Стојан Симић, није тачна, јер је он био само један од ктитора, додуше највећих, али ипак највише је приложио околни народ.
Илустрација: Драгољуб Триндић
Овај текст спада у тематске категорије:
