У фебруару месецу 2022. године чланови СНЦ Ивица Тодоровић и Никола Демоња објавили су текст под насловом “Верске слободе, Црна Гора и антисрбизам – неки илустративни правно-етнолошки осврти” у тематском зборнику “Темнић” у едицији “Јухорски записи” у издању Историјског архива Крушевац и Удружења за културу и уметност Логос из Својнова. Овај текст доступан је и на нашем сајту.
Зоран А. Антонијевић је 15. фебруара затворио своју изложбу “Колубарци у ослободилачким ратовима 1912-1920” и потом са Милошем Крсмановићем саставио 36-минутни видео прилог који је објављен на Јутјубу.
Милош Крсмановић и Никола Демоња су 27. фебруара учествовали у поклоничком путовању у манастире Вољавчу, Драчу, Дивостин и Враћевшницу.
27. фебруар 2022.
Поклоничко путовање у манастир Вољавчу
Парохија Српске православне цркве из Купинова организовала је 27. фебруара поклоничко путовање у четири манастира који се налазе између Горњег Милановца и Крагујевца. Поклоници су прво посетили манастир Вољавчу надомак села Страгари.
Прочитајте остале податке о историјату манастира на њиховом веб сајту.
Манастир Драча
Прочитајте остале податке о историјату манастира на њиховом веб сајту.
Манастир Дивостин
Манастир Дивостин, посвећен Благовестима, налази се у истоименом месту, шест километара удаљен од Крагујевца. Од свога оснивања био је женски манастир, због чега је и назван Дивостин (дијевин стан). Једно предање казује да манастир потиче из времена Византијског царства, а друго, да је настао у време деспота Стефана Лазаревића, на почетку 15. века.
Портрет у рељефу краља Милана Обреновића (1854 – 1901), постављен изнад извора воде Светиња, посвећеног Пресветој Богородици који је и данас поштован у народу као целитељниј, рад је познатог српског вајара Симеона Роксандића
Прочитајте остале податке о историјату манастира на веб сајту Епархије шумадијске.
Манастир Враћевшница
У манастиру се чувају разни предмети и документи од религијског и историјског значаја. Посебну пажњу je, овом приликом, привукло “Јевенђеље Арсенија Чарнојевића“, стара књига штампана 1690. у Лавову. Далеке 1690. године Срби су у сеобама нашли свој спас у Лавову, међу себи блиским народом који им је тада помогао да штампају своје књиге и тако чувају српско наслеђе. Данашњи Лавов, или Љвов, на западу Украјине вероватно није место где би Срби били добродошли а камоли да би тамо могли да штампају своје црквене књиге. Становништво западне Украјине већ више деценија, да ли спонтано или програмирано, развија анимозитет према руском али и другим сродним словенским народима, те приликом сваког новог сукоба или неспоразума са суседима као да у себи нагомилава гнев и жељу за осветом према онима који су по језику, пореклу, обичајима и вери исти као и они или барем слични њима. С тим у вези препоручујемо текст објављен у Политици 6. марта ове године, аутора Милета Бјелајца, под насловом “Пружена рука или идентитетски инжењеринг” који нас може подстаћи да размислимо под којим критеријумима се од неких народа захтева да забораве и опросте сва зла која су доживели од страних агресора, док се у исто време, неки други народи подстичу да јачају мржњу и нетрпељивост према делу свог народа, чак штавише, баш оног народа који их је кроз историју штитио од разних страних агресора.
Препоручујемо страницу на Википедији за подробније податке о историјату манастира.
