Проширено одвраћање је део стратегије усмерене ка одбијању
ривала или непријатеља од војног деловања против савезника, али и земље која организује само одвраћање. Иран, регионална сила је изградио партберство са више блискоисточних актера и дипломатско савезништво са више изванрегионалних држава, посебно са Русијом и Кином. Стога иранско, условно речено, проширено одвраћање Ирана према САД и Израелу делује регионално и глобално и има дипломатску и војну димензију. Концепт проширеног одвраћања у случају Ирана не функционише, јер та држава примењује макро одвраћање. То је стратегија употребе више државних и недржавних актера, војних и дипломатских напора како би се претња непосредне
војне агресије удаљила и раширио фронт отпора претњама.
Комбинација овог концепта и стратешког стрпљења допринела је
одлагању напада на Иран, али и на савезнике. Аутор је приказао како се иранско стратешко проишљање прилагодило на основу
историјског искуства, контекста и идеологије Исламске револуције.
Отуда су дефанзивни приступ и асиметрично хибридно ратовање,
особености иранског приступа непријатељима и ривалима.
Рад написао: Слободан Јанковић
Овај текст спада у тематске категорије: