Рад доноси критичко издање повеље Ђурђa Бранковићa којом ауктор потврђује привилегије града Дебрецина, након што му је овај посед, после смрти деспота Стефана Лазаревића, потврдио угарски краљ Жигмунд. Акт је значајан јер се ради о првој сачуваној латинској повељи издатој од стране представника куће Бранковића у својству владара Деспотовине. Уједно, аукторова интитулација је од значаја за питање времена стицања деспотске титуле Ђурђа Бранковића.