Биографија
Текстови
Библиографија
Снимци
Биографија
Срђан Новаковић (1962-2021).
Новаковић је дипломирао филозофију на Универзитету у Београду, потом је постдипломске студије наставио у Италији у области антропологије, језикословља и историје религије. У Италији је провео 23 годинe проучавајући старовенетске дијалекте и обичаје у Венету, Фурланији и Истри. Био је ученик најзначајнијих италских слависта, црквених историчара и језикословаца. Објављивао је и преводио на италијанском и србском говорном подручју. Био је на студијском боравку у Раџастану, Непалу и Индонезији. У Србији је објављивао дела из области псеудоетногенезе влашких популација (Мегленски Власи, Морлаци и Истрорумуни) на словенском тлу Македоније, Истре и Далмације. Заједно са најугледнијим научницима Русије, Молдавије и Србије објављивао је у научним зборницима по питању романизације и латинизације србскословенских популација Балкана. Био је стални колумниста ревије “Евразија” из Парме (Италија) по питању односа између Ватикана и Словена. До сада је превођен на руски, бугарски, италијански и молдавски језик. Предавао је културну антропологију на италијанском научном Институту Тезео. За књигу “Црквено-народна историја Срба, Руса и Влаха” добио је највише признање Србске Духовне Академије за животно дело – награду “Раваничанин”. Срђан Новаковић је изненада преминуо 29. новембра 2021. године у 59. години живота. Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду.
Новаковић је дипломирао филозофију на Универзитету у Београду, потом је постдипломске студије наставио у Италији у области антропологије, језикословља и историје религије. У Италији је провео 23 годинe проучавајући старовенетске дијалекте и обичаје у Венету, Фурланији и Истри. Био је ученик најзначајнијих италских слависта, црквених историчара и језикословаца. Објављивао је и преводио на италијанском и србском говорном подручју. Био је на студијском боравку у Раџастану, Непалу и Индонезији. У Србији је објављивао дела из области псеудоетногенезе влашких популација (Мегленски Власи, Морлаци и Истрорумуни) на словенском тлу Македоније, Истре и Далмације. Заједно са најугледнијим научницима Русије, Молдавије и Србије објављивао је у научним зборницима по питању романизације и латинизације србскословенских популација Балкана. Био је стални колумниста ревије “Евразија” из Парме (Италија) по питању односа између Ватикана и Словена. До сада је превођен на руски, бугарски, италијански и молдавски језик. Предавао је културну антропологију на италијанском научном Институту Тезео. За књигу “Црквено-народна историја Срба, Руса и Влаха” добио је највише признање Србске Духовне Академије за животно дело – награду “Раваничанин”. Срђан Новаковић је изненада преминуо 29. новембра 2021. године у 59. години живота. Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду.
Текстови
Библиографија
Књиге објављене на српском језику:
- ,,Кратка хронологија отпадништва-историја екуменизма”
(Ауторско издање, 2018) - ,,Црквено-народна историја Срба, Руса и Влаха, књига прва, повест од искона па до убиства кнеза Михаила”
(Историјски архив Крушевац, 2019) - “Грци и Фанар – Грчке владике у Србији и Турској”
(Ауторско издање, 2020) - “Грчко паганство: антихришћанство као светска религија”
(Ауторско издање, 2020) - “Грци, Срби и слом Русије: Никонове грчке реформе у Русијиј XVII века”
(Ауторско издање, 2020)
Снимци
- “Фанариоти, Грци и погубни утицај на Светосавље” на Јутјуб каналу Чачкалица
- Срђан Новаковић о вези Срба, Руса и Белоруса на Јутјуб каналу Помаже бог народе мој
- “Хроника грчко-цинцарске чаршије” на Јутјуб каналу Радио Сербона Београд
