Зоран A. Антонијевић

zoran@antonijevic.snc.rs

zoki1953a@gmail.com

Зоран (Александар) Антонијевић

Образовање:

• Дипломирани економиста-организациони менаџер (Новосадски универзитет одељење у Сремским Карловцима).
• Дипломирани економиста (Алфа Универзитет у Београду).

Радно искуство:

• „Дунав осигурање” Београд.
• „Мостоградња” Београд.
• Рачунски центар „Центропром – Београд” –  Центромаркет Сурчин.
• РБ „Колубара” ЕРЦ – Лазаревац.
• Референт за меркетинг и шеф за информатику у фирми „Гасбетон” у Вреоцима (потом „Xella Serbia”).
• РБ „Колубара”  – пројектант у рачунском центру.
• Данас се професионално бави проблематиком информације, базама и обрадом података, као и обуком ученика свих годишта у својој фирми „Неђо маверитк”.

Цивилни активизам, научно-истраживачки и хуманитарни рад:

• 2006. организује и обнавља сабор у Вреоцима а 2007. у Крушевици, те покреће идеју подизања меморијалног комплекса Колубарске битке на Крушевичком вису.
• Члан је савеза новинара Србије од 2008. и има звање новинар сарадник.
• Повремено пише чланке за локалне листове и сарађује на свим локалним радио и телевизијским станицама углавном као уредник и водитељ ауторских ТВ и радио емисија у задњих неколико година (радио Лазаревац, Космос, Ешингер, Туња, Гем, Колубара и ТВ куће Јаста, Гем и Колубара „Мој гост”, „Специјални гост”, „Бисери су око нас” и др.) са преко 100 емисија у трајању од по 45-90 минута свака.
• Сарадник Института за српски језик САНУ.
• Оснивач удружења „Ћирилица” у Лазаревцу.
• Активни члан друштва „Сербона-најстарија историја србског народа”.
• Члан и својевремени председник „Уније еколошких друштава општине Лазаревац”.
• Од 11.11. 2008. почасни члан академије Иво Андрић на предлог Радомира Смиљанића.
• Оснива и води удружење грађана „НАШЕ ОГЊИШТЕ” од 2008. прво са седиштем у  Вреоцима а потом у Лазаревцу.
• Оснивач удружења „Потомака ратника 1912-1920” у Вреоцима, Крушевици и Бистрици као истакнути члан градског одбора овог удружења на републичком нивоу и организује већи број сусрета, за обилазак историјских места везаних за Колубарску битку.
• Са ОССИ (Организација Српских Стидената у Иностранству) покреће пројекат „Вештачко језеро Цветовац – намена и могућности за Хиподрум и Школско село”.
• Члан српског академског друштва „Византија” Београд од 2016. на предлог Милутина Ранковића. 
• Члан Удружења „Порекло“ које води Јовица Кртинић.
• У протеклих 10-ак година ради на материјалима о родословима и историјату свога краја (првенствено Вреоца и села општине Лазаревац) уз припреме књига о Вреоцима и о РБ „Колубара“.
• У сарадњи са библиотеком из Лазаревца, током 2019. организовао неколико предавања, под радним насловом „РОДОСЛОВ КАО ИЗАЗОВ”, као председник УГ „Наше огњиште” и модератор предавања.
  
• Аутор изложбе и поставке “KОЛУБАРЦИ У БАЛKАНСKИМ РАТОВИМА И ПРВОМ СВЕТСKОМ РАТУ” у холу библиотеке “Димитрије Туцовић” у Лазаревцу.
• Пише и радове за Зборнике у Крагујевцу, Загрлати, Јагодини, Пријепољу и другим местима у
  сарадњи са историчаром Небојшом Ђокићем.
• Члан и сарадник „Српског научног центра” Нови Београд од 2017.

Листа текстова објављених на нашем сајту

Издавач, технички уредник и аутор:

• 2003. издаје и штампа „Основе рада на рачунарима”.
• 2007. као технички уредник и сарадник штампа књигу „50 година КУД – Диша Ђурђевић Вреоци” коју ауторизује М. Антонијевић. 
• Студија „Идејно-економски аспекти изградње меморијалног центра на крушевичком вису” где на преко 100 страна даје визију и идејне предлоге за обиман подухват реализован на стогодишњицу Колубарске битке, са посебним акцентом на развој сеоског туризма и експлоатацију киселе воде у месту.
• 2008. као технички уредник штампа књигу „Здравице најлепше творевине српског народа” аутора М. Антонијевића.
• 2020. аутор књиге „Насељено место Вреоци”, која је прва из серијала књига о родном месту .

У припреми:

• „Врелачка прича–Вреоци некад и сад”.
• Књига о “мајору Воји Танкосићу – тигру Првог светског рата” која је у рукопису још од 2002. године.
• Књига о еколошким друштвима општине Лазаревац, са кратким освртом на свако насељено место у општини.
• Врелачки родослов (приказ преко 380 родослова фамилија врелачких, од 1750-2020. године).
• Преглед архивске грађе о селима лазаревачке општине.