У остацима архитектуре на локалитетима Лепенски Вир и Падина – Госпођин Вир, која је настала пре око 8.000 година, видљиве су и препознатљиве мере за повећање енергетске ефикасности у зградарству, а које су примењене током осмишљавања и грађења кућа и насеља на поменутим локацијама. У раду је изложено зашто је та архитектура енергетски ефикасна (за оно време), разматрани су оптимална оријентација кућа, у смислу задовољавања потреба за грејањем и хлађењем тих настамби, аспект урбанизма насеља, и представљена је сличност са Сократовом кућом. Резултат прорачуна оптималне оријентације заснован је на подацима који обухватају астрономски и географски положај садашње локације Лепенског Вира и на подацима из базе података типичне метеоролошке године за Неготин. Аутор сматра да настале промене током протеклих 8.000 година не утичу битно на избор оптималне оријентције кућа, те да се ова архитектура с правом може назвати биоклиматском и пасивном соларном архитектуром.