Тенденције ревизије и регресије везане за историографска проучавања Другог светског рата у савременој Србији условиле су да се и данас покрећу питања везана за фашистички или само систем ограничене демократије у Краљевини Југославији, учешће Србије у Холокаусту, антифашистички карактер Југословенске војске у отаџбини (равногораца) генерала Михаиловића, покретачке мотиве масовног учешћа Срба у устанку под вођством партизана. Самим тим оспорава се и допринос Србије и српског народа у борби против фашизма, чему доприноси и изостанак званичне државе репрезентативне културе сећања на победу у Другом светском рату.